Рељеф и хидрографија

Просјечна надморска висина слива ријеке Саве је око 545 mnm, варира од 2.864 mnm на врху Триглав, на Јулијским Алпима у Словенији до око 70 mnm на ушћу ријеке Саве у Београду, у Србији. Високе планине, Алпи и Динариди, доминирају у Словенији, јужном дијелу Хрватске, Босне и Херцеговине, и на нарочито стрмим теренима у Црној Гори и сјеверној Албанији, гдје је просјечна надморска висина већа од 2.000 mnm са повременим прекорачењем 2.500 mnm (врх Боботов Кук). Знатан дио подручја слива прекривен је шумама, док сјеверни дио слива кроз Панонску низију карактерише плодно пољопривредно земљиште.


Ријеку Саву формирају два планинска тока: Сава Долинка (лијева притока) и Сава Бохињка (десна притока). У дужини од 945 km (заједно са својом дужом притоком, Савом Долинком ријека Сава има дужину од 990 km), Сава тече у правцу сјеверозапад-југоисток кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину и Србију, у појединим дијеловима чинећи границу између Словеније и Хрватске, Хрватске и Босне и Херцеговине, као и између Босне и Херцеговине и Србије.
Ток ријеке Саве може да се подијели на три дионице:
  • Горња Сава, од ушћа Саве Долинка и Саве Бохињке до Ругвице (km 658, мјерено од ушћа), коју карактерише брдско- планински рељеф;
  • Средња Сава, од Ругвице до ушће ријеке Дрине (km 178) ниски, алувиални терен, коју карактеришу широке плавне зоне и ушћа бројних притока;
  • Доњa Сава, низводно од ушћа ријеке Дрине је алувиална дионица без значајних притока. Најнизводнији дио ријеке Саве у дужини од 100 km је под утицајем успора ријеке Дунав.
Заједничка карактеристика скоро свих десних притока ријеке Саве је њихова бујична природа, посебно у горњим дијеловима сливова, док лијеве притоке, као мањи меандрирајући токови (осим у Словенији), углавном теку кроз нижа сливна подручја Панонске низије и одликују се мањим падовима и брзинама протока.