ENG
SLO
HRV
BIH
SRBУправљање поплавама
Поплаве су природни феномен који се не може спријечити. Поред тога, неке људске активности и климатске промјене доприносе повећању вјероватноће појаве штетних утицаја поплавних догађаја. Одрживо управљање поплавама је стога основа за доношење одлука на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.
Земље у сливу ријеке Саве имају дугу традицију и сарадњу у управљању поплавама. Стране Оквирног споразума о сливу ријеке Саве (ФАСРБ) са циљем да ојачају сарадњу, спроведу заједнички договорене активности и обезбједе предуслове за одрживо управљање поплавама у сливу ријеке Саве, припремиле су Протокол о заштити од поплава уз оквирни споразум (Протокол). Протокол наглашава потребу смањења штетних посљедица поплава на људски живот и здравље, животну средину, културно насљеђе, економске активности и инфраструктуру у сливу и осигурава чврсту правну основу за имплементацију свих активности које су Стране договориле, преко заједничке платформе – Међународне комисије за слив ријеке Саве (Савске комисије).
Земље у сливу ријеке Саве имају дугу традицију и сарадњу у управљању поплавама. Стране Оквирног споразума о сливу ријеке Саве (ФАСРБ) са циљем да ојачају сарадњу, спроведу заједнички договорене активности и обезбједе предуслове за одрживо управљање поплавама у сливу ријеке Саве, припремиле су Протокол о заштити од поплава уз оквирни споразум (Протокол). Протокол наглашава потребу смањења штетних посљедица поплава на људски живот и здравље, животну средину, културно насљеђе, економске активности и инфраструктуру у сливу и осигурава чврсту правну основу за имплементацију свих активности које су Стране договориле, преко заједничке платформе – Међународне комисије за слив ријеке Саве (Савске комисије).
Поплаве у сливу ријеке Саве обично се јављају у прољеће, након топљења снијега и у јесен, послије обилних падавина. На појаву и карактеристике поплава у сливу ријеке Саве утичу:
Најраније забиљежене поплаве у сливу ријеке Саве биле су 1550. године. У XVIII вијеку у Словенији су забиљежене три поплаве: 1704., 1707. и 1772. године. Током периода XX - XXI вијека забиљежена је најмање једна поплава сваких десет година, док су у периоду 1994.-2004. године велике поплаве у сливу регистроване сваке године.
Катастрофалне поплаве у сливу ријеке Саве из маја мјесеца 2014. однијеле су 79 жртава и причиниле знатну материјалну штету која је износила око 2,04 милијарде евра у Босни и Херцеговини, 1,5 милијарди евра у Србији и 300 милиона евра у Хрватској.
- карактеристике и облик слива
- сезонска расподјела падавина
- статус нивоа подземних вода који утиче на инфилтрацију ријечних вода,
- изливање вода у природне инундације и
- постојање и функционисање система заштите од поплава.
Најраније забиљежене поплаве у сливу ријеке Саве биле су 1550. године. У XVIII вијеку у Словенији су забиљежене три поплаве: 1704., 1707. и 1772. године. Током периода XX - XXI вијека забиљежена је најмање једна поплава сваких десет година, док су у периоду 1994.-2004. године велике поплаве у сливу регистроване сваке године.
Катастрофалне поплаве у сливу ријеке Саве из маја мјесеца 2014. однијеле су 79 жртава и причиниле знатну материјалну штету која је износила око 2,04 милијарде евра у Босни и Херцеговини, 1,5 милијарди евра у Србији и 300 милиона евра у Хрватској.
Укупна површина потенцијално поплавних подручја износи око 18.850 km2 са популацијом од око 4,4 милиона становника. Према CORINE2012, 10.600 km2 је пољопривредно земљиште, око 6.900 km2 су шуме и полу-природне површине, око 1.000 km2 су вјештачке површине, а остатак од око 350 km2 се састоји од мочварних и водених површина. На основу доступних података, 251 потенцијално плавно подручје идентификована су као подручја од значаја за слив ријеке Саве, са укупном површином од 5.659,29 km2, што је 5,8 % укупног подручја слива и 30,1 % укупне површине свих анализираних потенцијалних поплавних подручја.
