Спречавање и контрола акцидентних загађења

Међународна комисија за слив реке Саве (Савска комисија) има за циљ промовисање активне међународне сарадње између Страна Оквирног споразума о сливу реке Саве (ФАСРБ) пре, током и након могућег ванредног утицаја, као што су акцидентно или случајно загађење, унапређењем одговарајућих политика и јачањем координисане активности на свим одговарајућим нивоима за промовисање превенције, припреме, заштите и реаговања на прекограничне утицаје на водни режим. 
 
 
Предузимање мера за спречавање или ограничавање опасности, смањење и уклањање негативних последица, у случају акцидената који укључују опасне материје узимају у обзир следећи законодавни оквир: 
  • Директива Европског парламента и Савета 2000/60/ЕЦ којом се успоставља оквир за деловање друштва у области политике вода; 
  • Конвенција УНЕЦЕ-а о прекограничним ефектима индустријских хаварија (Хелсинки 1992); 
  • Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки 1992); 
  • Правила понашања код Aкцидентних загађења прекограничних унутрашњих вода (УН 1990); 
  • Директива 2012/18/ЕУ Европског парламента и Савета од 4. јула 2012. о контроли опасности од већих хаварија проузрокованих опасним супстанцама којом се допуњује и накнадно ставља ван снаге Директива Савета 96/82/ЕЦ. 
Посвећеност регулисању превенције и контроле акцидената резултирале су израдом нацрта Протокола о ванредним ситуацијама уз ФАСРБ који је усвојила Савска комисија. Коначна хармонизација Протокола о ванредним ситуацијама се очекује у блиској будућности. 
 
У складу са одредбама ФАСРБ-а у вези са обавезом успостављања координисаног или заједничког система упозорења и узбуњивања у сливу реке Саве за ванредне утицаје на водни режим у случају акцидентног загађења, државе Стране ФАСРБ-а користе Систем хитног узбуњивања (AEWS), који је развио и одржава ICPDR. У свакој Страни успостављени су Главни међународни центри за узбуњивање (PIAC), као централни пунктови за комуникацију. Они су одговорни за комуникацију, укључивање стручњака и доношење одлука о акцијама које треба предузети у случају ванредних ситуација. Њихова операбилност се тестира најмање два пута годишње. Основни циљ таквих вежби је тестирање функционалности система, операбилности Главних међународних центара за узбуњивање (PIAC), као и тестирање основне употребе система. 

Будуће активности у области спречавања и контроле акцидената биће усредсређене на потписивање и ратификацију Протокола, развој планова за реаговање на месту акцидената и ван њега и унапређивање капацитета PIAC-а како би се осигурала 24/7 операбилност.