ENG
SLO
HRV
BIH
SRBУправљање поплавама
Поплаве су природни феномен који се не може спречити. Поред тога, неке људске активности и климатске промене доприносе повећању вероватноће појаве штетних утицаја поплавних догађаја. Одрживо управљање поплавама је стога основа за доношење одлука на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.
Земље у сливу реке Саве имају дугу традицију и сарадњу у управљању поплавама. Стране Оквирног споразума о сливу реке Саве (ФАСРБ) са циљем да ојачају сарадњу, спроведу заједнички договорене активности и обезбеде предуслове за одрживо управљање поплавама у сливу реке Саве, припремиле су Протокол о заштити од поплава уз оквирни споразум (Протокол). Протокол наглашава потребу смањења штетних последица поплава на људски живот и здравље, животну средину, културно наслеђе, економске активности и инфраструктуру у сливу и обезбеђује чврсту правну основу за имплементацију свих активности које су Стране договориле, преко заједничке платформе – Међународне комисије за слив реке Саве (Савске комисије).
Земље у сливу реке Саве имају дугу традицију и сарадњу у управљању поплавама. Стране Оквирног споразума о сливу реке Саве (ФАСРБ) са циљем да ојачају сарадњу, спроведу заједнички договорене активности и обезбеде предуслове за одрживо управљање поплавама у сливу реке Саве, припремиле су Протокол о заштити од поплава уз оквирни споразум (Протокол). Протокол наглашава потребу смањења штетних последица поплава на људски живот и здравље, животну средину, културно наслеђе, економске активности и инфраструктуру у сливу и обезбеђује чврсту правну основу за имплементацију свих активности које су Стране договориле, преко заједничке платформе – Међународне комисије за слив реке Саве (Савске комисије).
Поплаве у сливу реке Саве обично се јављају у пролеће, након топљења снега и у јесен, после обилних падавина. На појаву и карактеристике поплава у сливу реке Саве утичу:
Најраније забележене поплаве у сливу реке Саве биле су 1550. године. У XVIII веку у Словенији су забележене три поплаве: 1704., 1707. и 1772. године. Током периода XX - XXI века забележена је најмање једна поплава сваких десет година, док су у периоду 1994.-2004. године велике поплаве у сливу регистроване сваке године.
Катастрофалне поплаве у сливу реке Саве из маја месеца 2014. однеле су 79 жртава и причиниле знатну материјалну штету која је износила око 2,04 милијарде евра у Босни и Херцеговини, 1,5 милијарди евра у Србији и 300 милиона евра у Хрватској.
- карактеристике и облик слива
- сезонска расподела падавина
- статус нивоа подземних вода који утиче на инфилтрацију речних вода,
- изливање вода у природне инундације и
- постојање и функционисање система заштите од поплава.
Најраније забележене поплаве у сливу реке Саве биле су 1550. године. У XVIII веку у Словенији су забележене три поплаве: 1704., 1707. и 1772. године. Током периода XX - XXI века забележена је најмање једна поплава сваких десет година, док су у периоду 1994.-2004. године велике поплаве у сливу регистроване сваке године.
Катастрофалне поплаве у сливу реке Саве из маја месеца 2014. однеле су 79 жртава и причиниле знатну материјалну штету која је износила око 2,04 милијарде евра у Босни и Херцеговини, 1,5 милијарди евра у Србији и 300 милиона евра у Хрватској.
Укупна површина потенцијално поплавних подручја износи око 18.850 km2 са популацијом од око 4,4 милиона становника. Према CORINE2012, 10.600 km2 је пољопривредно земљиште, око 6.900 km2 су шуме и полу-природне површине, око 1.000 km2 су вештачке површине, а остатак од око 350 km2 се састоји од мочварних и водених површина. На основу доступних података, 251 потенцијално плавно подручје идентификована су као подручја од значаја за слив реке Саве, са укупном површином од 5.659,29 km2, што је 5,8 % укупног подручја слива и 30,1 % укупне површине свих анализираних потенцијалних поплавних подручја.
